O ovome se razgovaralo na novinarskoj radionici koja je održana u Tarčinu, gdje su predstavljeni navedeni projekti, ali i iskustva korisnika bespovratnih sredstava.
Nežla Adilagić, projektna menadžerica “EU4AGRI” projekta, kazala je da je ovo bitna inicijativa koju podržava EU u vrijednosti od oko 20 miliona evra kroz direktnu finansijsku podršku sektoru, ali i tehničku podršku i jačanje struktura ministarstava, a kako bi bili spremni prihvatiti izazove koji se nameću iz EU.
“Riječ je o razvojnim projektima gdje poljoprivredni proizvođači moraju razmišljati na malo drugačiji način, kroz poslovne planove, razvoj investicija, a mi zajedno sa njima ulažemo u razvoj njihovog poslovanja. U zadnje četiri godine smo implementirali skoro 13 miliona eura od raspoloživih 15 miliona, tj. pri kraju smo ovog projekta. Podržali smo 171 projekat i preko 2.000 korisnika”, pojasnila je Adilagićeva te dodala da završavaju započete investicije i ugovore sa njihovim korisnicima, tako da nemaju u planu više javnih poziva.
“Ovaj projekat doprinio je izradi nacrta strateškog plana za ruralni razvoj, što je i preduvjet da BiH može dobiti nova sredstva za sektor”, rekla je Adilagićeva.
I Anela Rodić Jarebica, projektna menadžerica “EU4AGRI – Recovery” projekta, navodi da je ovaj projekat nastao kao odgovor na negativne posljedice uzrokovane kovidom-19, a željeli su da pomognu poljoprivrednicima da nastave poslovanje kroz investicije.
“Takođe smo im pomagali kako bismo uveli nove, inovativne poslovne modele, kroz javne pozive i tehničku podršku naših stručnih eksperata. Radili smo direktno sa startapima, a projekat je podržalo njih 14. Imali smo 258 aplikacija kroz javni poziv i od toga smo odabrali 62 korisnika da prođu obuku vezanu za izradu biznis planova, a kasnije je 14 startapa odabrano za finansiranje, prije svega su to bili mladi ljudi koji se žele baviti poljoprivredom”, rekla je Rodić Jarebica.
Jedan od korisnika bespovratnih sredstava “EU4AGRI – Recovery” projekta Goran Pejčinović, vlasnik obrta “Vinarija Pejčinović” iz Kiseljaka, kaže da je saznao iz digitalnih medija za ovaj projekat te nije propustio priliku da aplicira.
“Projekat je obuhvatio nabavku opreme i modernizaciju vinarije, a oprema koju sam dobio je modernija, za razliku od prethodne. Investicija je iznosila oko 52.000 KM, a kroz nju sam nabavio opremu u vidu inoks bačvi sa duplom stijenkom, sistem za kontroliranu fermentaciju, hidropresu s kojom mogu dobiti dobar randman kod cijeđenja grožđa, muljaču velikog kapaciteta i agrometeorološku stanicu sa softverom za praćenje bolesti u vinogradu, koja u realnom vremenu javlja kakvo je stanje u vinogradu, kad postoji potencijal za zarazne bolesti i sl.”, rekao je Pejčinović.
I njegov sugrađanin Julijan Komšić, vlasnik obrta “Bohorina”, koji se bavi proizvodnjom sajdera, takođe je korisnik ovih sredstava, a kako kaže, u proizvodnju sajdera je krenuo zvanično prije tri godine.
“Sve je počelo nekih godinu dana prije apliciranja na ‘EU4AGRI’ projekat. Prethodno smo zasadili voćnjak starih sorti jabuka, tako da smo već odranije imali namjeru da se bavimo time. Završavamo nabavku opreme, koja će nam pomoći u prerađivačkim kapacitetima i podizanju kvalitete krajnjeg proizvoda”, istakao je Komšić.
I Ahmet Sejdić, vlasnik “Kuće prirode”, koji je takođe kroz ‘EU4AGRI’ projekat dobio sredstva za nabavku opreme za preradu voća i dogradnju poslovnog objekta za skladištenje sirovina i gotovih proizvoda, koji omogućavaju pokretanje nove prerade te unapređenje i proširenje već postojeće proizvodnje i prerade, istakao je da je to za njih bio vjetar u leđa, a omogućeno im je da zaposle i tri radnika.
Novinari su imali priliku da posjete i Mesnu industriji “Semko” Visoko, a Lamija Karalija Laletović, prehrambeni tehnolog u ovom preduzeću, tada je navela da su aplicirali na “EU4AGRI” javni poziv, koji se odnosio na unapređenje industrijske resursne efikasnosti i cirkuralnih lanaca vrijednosti u poljoprivredno-prehrambenom sektoru.
“Aplicirali smo projektom za poboljšanje energetske efikasnosti u ovoj mesnoj industriji korištenjem otpadne toplote i implemetirali ga uz pomoć ‘EU4AGRI’ sredstava. Njegova ukupna vrijednost bila je 51.188 KM, gdje je ‘EU4AGRI’ finansirao 85 odsto tih sredstava, a 15 odsto je učešće mesne industrije. Ovim projektom iskoristili smo otpadnu toplotu koju dobijamo iz rashladnih uređaja koje koristimo, da je preusmjerimo za dogrijavanje i cjelokupno zagrijavanje našeg sistema grijanja kao i sistema tople vode. Na ovaj način ćemo smanjiti potrošnju električne energije i plina pa ćemo tako biti rentabilniji”, kazala je Karalija Laletović.
Projekat “EU4AGRI” je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024), dok je “EU4AGRI – Recovery” trogodišnja inicijativa (2021-2024), a oni su finansirani sredstvima EU u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć, uz zajedničko sufinansiranje Razvojnog programa Ujedinjenih nacija i Češke razvojne agencije.
