Na sjednici NSRS održanoj održanoj 8. februara 2022. usvojen je novi Zakon o fiskalizaciji čijim je stupanjem na snagu prestao da važi Zakon o fiskalnim kasama.

Primjena novog Zakona o fiskalizaciji, od kog se očekuje povećanje prihoda i smanjenje obima sive ekonomije, počela je početkom februara 2024. godine.

” Zakon je donesen 2022. godine i njegova primjena krenula je početkom februara ove godine, a u tekućoj godini slijedi nastavak. Svakako očekujemo da će ovaj zakon pomoći umanjenju sive zone ekonomije u RS, a naravno da idemo i na tehnološki napredak naših privrednih društava”, rekla je Slavica Marković predstavnica područne Privredne komore iz Bijeljine na seminaru za privredna društva koji je u saradnji sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom RS, Privredna komora organizovala u Bijelljini.

Proširivanje kruga obveznika

“Novom fiskalizacijom biće proširen krug obveznika u odnosu na staru fiskalizaciju i samo tamo gdje je tehnološki otežano uspostavljanje fiskalizacije u novom sistemu uredbom su oslobođene te djelatnosti “, kaže Slobodanka Popović pomoćnica ministra finansija RS za fiskalni sistem, koja ističe da će fiskalni obveznici u periodu predviđenom Pravilnikom o dinamici fiskalizacije biti dužni u elektronskoj formi podnijeli zahtjev za fiskalizaciju Poreskoj upravi RS.

 “U roku od 30 dana od stupanja na snagu Pravilnika o dinamici fiskalizacije, prva grupa poreskih obveznika biće dužni podnijeti zahtjev i u narednom roku od 60 dana.Druga grupa, oni obveznici koji po starom zakonu nisu bili obveznici, a sada to jesu, podnosiće zahtjev u roku od šest mjeseci od stupanja Pravilnika na snagu. Pravilnik stupa na snagu početkom naredne sedmice”, rekla je Popović.

“Na mostu ne platiš, platiš na ćupriji”

Nova fiskalizacija za privrednike neće značiti novi trošak, kase kupuje Vlada RS.

“Svi privredni subjekti će dobiti fiskalnu kasu na teret budžeta“ poručeno je još ranije iz Vlade RS-a. Ipak, po onoj narodnoj da “Ono što je besplatno, obično je najskuplje”, moglo bi biti i sa novim Zakonom, kojim su obuhvaćeni i stari zanati koji su nekada, u semberskoj ravnici, bili okosnica razvoja privrede. Danas ,na prste jedne ruke mogu se nabrojati vrsni majstori zanatstva koji su uspjeli očuvati tradiciju. Razvojem industrije i uvođenjem fiskalizacije, ugašeno je više od 3000 zanatskih radnji 

Novi Zakon naljutio preduzetnike

U zanatsko-preduzetničkom Udruženju “preduzetnik” iz Bijeljine, ogorčeni su zbog, kako kažu, novog nameta.

“Preduzetnici su”, navodi za Buku Mile Stević direktor zanatsko-preduzetničkog Udruženja “Preduzetnik”, “ionako na rubu opstanka. Ovo je negacija svih naših prethodnih akvtivnosti. Do sada su mali preduzetnici bili defiskalizovani,a ovim je sada i to poništeno”, kaže Stević.

Sedam decenija duga tradicija bavljenja užarskim zanatom majstora Selima, među poslednjim je preostalim malim zanatskim radnjama u Bijeljini koje prkose vremenu. Visoki nameti “ugušili” su zanatlije a ni tradiciju nema ko da nastavi.

” Mladi ljudi teško ostaju na zanatima, odlaze iz zemlje i školovani ljudi, jer nemaju perspektivu. A vide mladi da ovi poslovi nemaju perspektivu. Ja svoj zanat nemam kome ostaviti. Nekada je u ovu radnju dolazilo dnevno na desetine ljudi. Sada po sedam dana zna da prođe da niko ne uđe. Nemoguće je opstati i zaraditi za život, a sa svim nametima i ovo malo preostalih zanatlija će se ugasiti”, ispričao je za Buku Selim Šabanović, jedini preostali užar na sjeveroistoku BiH.

“Sit gladnom ne vjeruje”

“Ono što je posebno simptomatično jeste to da su stari zanati i domaća radinost fiskalizovani i to je dvolično, jer pričamo stalno o očuvanju starih zanata i opstanku tih tradicionalnih vrijednosti a ovamo ih dovodimo u situaciju da će mnogi od njih će morati ugasiti svoje zanate. Nadležni nemaju osjećaj za realnost i za situaciju na terenu. Preduzetništvo je najslabija karika u privrednom lancu RS i tu će primjena tog Zakona biti najproblematičnija. Još jednom se pokazalo da sit gladnom ne vjeruje”, rekao je Stević za Buku.

Enormne kazne

Kazne za neizdavanje fiskalnog računa kreću se od 4.000 do 12 000 KM ili 30 dana zatvaranja radnji. Ukolik se prekršaj ponovi u roku od godinu dana, kazne su udvostručene što, navode preduzetnici, nije realno našim uslovima.